Kantova Teorija slobode i Šopenhauerova primedba
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 4 | Nivo: Fakultet za pravne i poslovne studije, Novi Sad

SADRŽAJ
Kantovo učenje i ineligibilnom i empirijskom karakteru (Teorija slobode) ... 3
Šopenhauerova primedba ........................ 5
Literatura ................................................. 7
Kantovo učenje o ineligibilnom i empirijskom karakteru (Teorija slobode)
Šopenhauerova primedba
Šopenhauer smatrao je da Kantovo učenje o teligibilnom i empirijskom karakteru do apstraktne jasnosti uzdignuti uvid koji je imao još Platon, no ovaj ga je, zato što nije poznavao idealnost vremena, morao izložiti samo u vremenskoj formi, dakle, samo u vidu mita i u vezi sa metempsihozom. To, ipak, saznanje o indentitetu dvaju učenja biće prilično razjašnjeno tumačenjem i izvođenjem Platonovog mita, koje je sa velikom jasnoćom i određenošću dao Porfirije, tako da se kod njega neporecivo ispoljava podudarnost s apstraktnim Kantovim učenjem. Iz jednog njegovog spisa, Stobej je zadržao raspravljanje u kojem on tačno i posebno komentariše Platonov mit o kojem je ovde reč, dat u drugoj polovini desete knjige Države, i taj odeljak je, prema tome, u najvećoj meri vredan čitanja. Platonov mit može da bude posmatran kao alegorija velikog i dubokog saznanja, koje je Kant postavio u njegovoj apstraktnoj čistoti kao učenje o inteligibilnom i empirijskom karakteru, i da je, sledstveno tome, njega u suštini već pre više hiljada godina dosegao Platon, čak da se ono pruža još dublje, budući da Porfirije zastupa mišljenje da ga je Platon nasledio od Egipćana.
Literatura
Šopenhauer, A. : Dva osnovna problema etike, Svetovi, Novi Sad 2003.
PAGE
PAGE 2

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]